ОСТАВЉЕНА ЗЕМЉА

Србијо, кудa си пошла?
Којим то путем корачаш?
Народ ти пати и страхује
А ти народ не схваташ.

Србијо, земљо с кратким путевима,
Којима се не може наћи излаз, ни крај,
Као мрачни пролаз, као пећина окружена
Опустошеним дрвећем.

Србијо, друга мајко, отвори пут свом пријатељу,
Рашири руке и загрли га највише што можеш,
Јер само ти то можеш искрено урадити.

Србијо, земљо, кад би била птица
Да бар можеш да полетиш,
Да видиш своју браћу, немаштину,
мржњу, патњу и беду.

Србијо, кад би ти срце било од камена,
Да ти га не може нико сломити,
Јер само тако те нико неће повредити.

Србијо, кад науче да ходају по снегу
А да при том не остављају трагове,
Тако те неће повредити својим одласком.

Катарина Патрногић