„Наша Србија" и компанија „Соко Штарк" реализовале су током априла акцију „Паркови пријатељства" у 60 сеоских школа широм Србије. Ова акција промовисана је 11. априла 2008. у издвојеном одељењу лесковачке Основне школе „Бора Станковић" у селу Јашуња, уз присуство супруге председника Србије, Татјане Тадић, која је покровитељ ове и више других акција и пројеката „Наше Србије", председника организације Млађана Ђорђевића и градоначелника Лесковца Владана Маринковића.

Акција „Паркови пријатељства" наставак је добротворне акције „Пошаљите честитку пријатељства", коју су покренули „Наша Србија" и „Соко Штарк", под покровитељством госпође Татјане Тадић. У тој акцији, продајом честитки чији су мотиви дечји радови, прикупљена су средства у износу од 3.580.000 динара, намењена побољшању услова живота деце у неразвијеним подручјима Србије, као подршка локалном становништву и допринос спречавању одумирања села. У оквиру акције „Паркови пријатељства" школе се опремају парковима у чијем су склопу љуљашке, клацкалице, пењалице и клупице. Оно што је занимљиво, јесте да су ову опрему за децу израдила такође деца - ученици техничких школа у Бајиној Башти и Лесковцу.

Школа у Јашуњи има 30 ученика. Приликом отварања првог парка пријатељства деци су уручени пакетићи са слаткишима, компјутери, голови за мали фудбал. У оквиру исте акције, ова школа је реновирана, а кречење и постављање ограде помогли су Град Лесковац и родитељи. Посебан допринос опремању Парка пријатељства у Јашуњи дала је и компанија „Тамарис" из Републике Српске, чији је први човек Милорад Јањетовић омогућио као донацију сто садница за озелењавање школског дворишта.

У селу Јашуња први пут је тако нешто урађено, и деца су одушевљена што су први пут добила парк какав су до сада могла да виде само у Лесковцу. По речима мештана и представника школе, овако реновирана школа значи останак младих људи на селу и враћа наду у бољи живот и бољу будућност људима који ту живе.

- За „Нашу Србију" је важно да српска села живе и да људи у тим селима опстану, да се повећава наталитет и да, на тај начин, чинимо да цела Србија буде пуна дечје радости, изјавио је Млађан Ђорђевић, председник „Наше Србије".

- У изради ових паркића учествовали су ученици средњих техничких школа из Бајине Баште и Лесковца, тако да новац прикупљен дечјим честиткама иде деци, и, на крају, деца у овој и укупно шездесет школа имају први пут свој парк, изјавила је Татјана Тадић.

Акција „Паркови пријатељства" настављена је током априла, када су паркови отворени у 60 школа и издвојених одељења широм Србије. Паркове су добила деца у селима општина Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Љубовија, Мали Зворник, Нова Варош, Лозница, Ужице, Уб, Бабушница, Бела Паланка, Бољевац, Босилеград, Димитровград, Књажевац, Кучево, Мало Црниће, Медвеђа, Пирот, Пријепоље, Ражањ, Сјеница, Сокобања, Сврљиг, Лебане, Лесковац, Власотинце, Мајданпек и Лапово. То су највећим делом школе са малим бројем ђака, а многа од издвојених одељења у селима ових општина имају по десетак ученика.

Акцијом су обухваћене и општине на Косову и Метохији: Косовска Каменица, Косовска Витина, Ново Брдо и Гњилане, у чијим ће селима бити подигнуто десет паркова пријатељства, захваљујући донацији Јубмес банке, која је један од највећих донатора акције. Уз Јубмес банку, највећи донатори Паркова пријатељства су и „Политика" и Телеком Србија.

Тешко материјално стање становништва, недостатак адекватних услова за основно образовање деце и пропадање сеоских школа подстакли су људе на трагање за бољим условима живота и бољим условима за школовање деце, а све то проузроковало је исељавање породица у веће градске центре и довело до пропадања читавих региона у Србији. Зато је приоритет који је „Наша Србија" поставила као циљ ове акције управо подршка становништву неразвијених општина и спречавање одумирања села кроз јачање локалне заједнице, стварањем истих услова за живот, образовање и игру деце, како би људи у таквим срединама опстали. „Наша Србија" руководила се чињеницом да, уколико у неком селу у Србији постоји сеоска школа, која представља симбол живота и будућности у неразвијеним срединама, значи да је село још увек живo и да постоји нада да ће и наставити да живи, а кроз помоћ школи на најбољи начин може се радити на постизању квалитетнијих услова за живот наших најмлађих.